Leaderboard

Siguran sam da ce se svi kladionicari na svetu, celog zivota secati perioda Koronavirusa. Dva meseca bez kladjenja, bez adrenalina, bez emocija, bez uzbudjenja, bez tuge, razocaranja, ali i bez kladionicarskog orgazma. Mogu samo da zamislim ovaj deo godine, a da nema virusa. Sve evropske lige u punoj zavrsnici, borba za opstanak u svim ligama u punoj drami, sezona sljake u tenisu, Roland Garros, o zavrsici Euroleague, Eurocupa, ili ABA League bolje da i ne pisem. Za kraj sam ostavio najlepse. Da nema virusa, u ovo vreme bi se kladili na zavrsicu Lige Prvaka, Lige Evrope, slavili bi jos jednu titulu Juventusa i Bayerna, bili bi svedoci kako Liverpool jos jedne sezone gubi titulu u samoj zavrsnici. A gledali bi i kako Arsenal i ManUtd ni ove sezone nisu medju prvih deset na tabeli..... i ko zna kakve bih nas sve radosti ocekivale poput gubitka titule redsa. Ovako …. qurac, nista. Nema kladjenja, nema izlazaka, nema sportskih prenosa, nema bordela, nema putovanja, nema dobrog kokaina.... Kada se samo setim koliko su svi kladionicari sirom sveta u neka srecnija vremena bili nadrkani tokom sestog i sedmog meseca, na primer, kada je kladionicarska ponuda bila nesto tanja. Nije bilo kladjenja na lige “petice” ali je bilo tenisa, skandinavskog fudbala, za najteze slucajeve bilo je i juznoamerickog fudbala, a bilo je i prijateljskih utakmica i niko nije bio zadovoljan. A danas cak ni vijetnamske lige nema u ponudi … barem za nas najteze, najhitnije slucajeve ... cccccc. Nemojte nikada da zaboravite kako je lepo izgledao normalan zivot sa kladjenjem po ceo dan. Osim dva meseca bez kladjenja, nikada necu zaboraviti ni istorijsku recenicu koja je obelezila period Koronavirusa. Istorijsku recenicu je izgovorila nepoznata spanska lekarka koja je u periodu najvece pandemije, velikog broja umrlih i zarazenih, periodu straha, krize i neizvesnosti u toj zemlji ogorceno izjavila: “... neka vam sada seljak iz Rosarija i Ronaldo pronadju lek protiv virusa... “ I zaista, celog zivota cu se secati dve potpuno razlicite slike iz perioda Koronavirusa. Sa jedne strane su medicinski radnici celoga sveta, koji su svakodnevno izlazili na prvu liniju fronta, jos vise mnogobrojni volonteri koji su se dobrovoljno javljali da pomognu. Svi ti neprimetni heroji ovoga vremena, prava i vredna ljudska bica, hrabri i plemeniti ljudi. Obrazovani ili barem poluobrazovani ljudi koji su najcesce radili za prosecna primanja, preko uobicajenog radnog vremena, najcesce u uslovima stresa, slabe ili nikakve zastite, a gde je jedina stvar koja je bila sigurna – bio rizik. Period Koronavirusa cu pamtiti i po Suzanne Hoylaertes, 90 godina staroj zeni iz Belgije koja je umrla u bolnici nakon sto je odbila da je lekari stave na respirator, porucivsi da je imala dobar zivot i da lekari treba da pomognu nekoj drugoj, mladjoj osobi, koja se bori sa Koronavirusom. Ta zena je primljena u bolnicu, testirana, bila pozitivna, smestena u izolaciju, odbila respirator i umrla, a da cerka nije uspela cak ni da se pozdravi s njom, a kamoli bude uz nju na samrti. Treba li da napisem da je ta zena nekada u mladosti bila i volonter uz svoj redovan posao. I za kraj, kada neka osoba provede svoj zivot kao pravo ljudsko bice, ona je uvek cista pred samim sobom, i po pravilu se ne plasi smrti. Sa druge starne nikada necu zaboraviti fudbalere, najgluplje ljude na svetu, u periodu Koronavirusa. Sav taj polusvet, sva ta nepismena stoka je prva pobegla iz “opasnih”, da kazem rizicnih zemalja. Uzmimo Inter, na primer. Sesnaest stranaca iz petnaest razlicitih zemalja koji najverovatnije izmedju sebe pricaju rukama, su prakticno jos prvoga dana pobegli iz Italije jer je to bila zemlja visokog rizika. Svi su pobegli, svi se vratili u svoje maticne zemlje, jer grad Milano nije bio bezbedan grad. Cak su se razbezali privatnim avionima, jer su se bojali redovnih letova avio.kompanija. Kakva govna, kakva stoka, kakvi qurci ti nepismeni majmuni. Zamislite da je neko zamolio te Skriniare, Brozovice, Lukake, Sancheze, Eriksene, Borja Valere, Handanovice, Martineze, Godine, Asamoahe, Younge, Mosese, Vecine, Candreve... samo da prodju pored neke od bolnica, samo da prodju kao gest podrske ... da li bi to ucinili? A kamoli da volontiraju... ccccc. Pomenuo sam samo govna iz Intera, jer su iz Milana, ali budite sigurni da su svi pobegli. Ronaldo privatnim avionom u Portugaliju, Higuain cak ne zeli ni da se vrati iz Argentine, Pjanic u Luxemburg kod svojih....mogao bih da pisem do sutra … bezanija kakva nikada nije vidjena u istoriji. Ne znaju da govore, ne znaju da pisu, ne mogu da sloze dve smislene recenice, osim sto izgledaju glupo, zapravo i jesu glupi, bezobrazni i bahati paraziti, cirkuzanti, preplaceni pajseri, primitivci koji ne znaju da nabroje cetiri strane sveta, a znaju da pobegnu kada je panika, kada je gusto. I to ne samo sto su pobegli iz rizicnih podrucja, ti pajseri su bili ubedjeni da su nama ucinili uslugu, jer ako su oni zdravi, i mi cemo biti srecni jer ce biti utakmica. Danas da pitate nepismenog seljaka iz Rosarija da li bi bilo dovoljno da mu platimo deset miliona eura da bude opusten i da se ne boji infekcije, kako bi nama sutra bilo extra da gledamo njegove meceve, znate kako bi vam odgovorio? Moze deset miliona, ali ako to ne da neki rezultat, i on bude i dalje pod stresom, trebalo bi razmisliti sa jos pet miliona da mu se ponudi. Siguran sam da sada, u ovim trenucima, seljak iz Rosarija pije vitamine svaki dan, jede kao svinja, jer misli da ljudi ispod 100 kg umiru od gladi, a siguran sam i da na ovom svetu, u ovom trenutku, postoji samo jedan respirator, da bi se laktao da ga dobije za sebe. Cak sam siguran da bi oteo respirator nekom mladjem, makar to bilo i dete, samo da on sto duze zivi. Ne voli da trci, ne voli da trenira, ne voli da doda loptu saigracu kojeg ne podnosi, ne voli da se vrati u odbranu, ne voli da je pismen, ali zato itekako voli da zivi. Razlika izmedju onih pajsera fudbalera i jedne obicne medicinske sestre u Bergamu ili Madridu se ne ogleda u tome koliko ko ima i poseduje, vec u onome sta je ko spreman da pokloni, dà od sebe. Ljudi jesu najveca stoka na svetu, ali ono malo sto se moze nazvati ljudima jesu oni koji su spremni da zrtvuju svoj zivot, ili ga barem izloze riziku, zarad dobrobiti drugih ljudi. I da se vratim, za kraj, jos jednom na razliku izmedju Suzanne Hoylaertes i onih primitivaca fudbalera. Ona gospodja je odbila respirator na samrti u korist drugih, mladjih. Fudbaleri su pobegli iz rizicnih zemalja, cak i privatnim avionima. Sto je covek manji, sve se vise boji za zivot. Problem nije smrt, vec zapravo zivot. Svi oni koji su imali ispunjen, plemenit, smislen zivot umiru tiho i lako. Smrt izuzetno tesko pada stoki koja nije imala takav zivot, ti se najvise plase. Dobro, malo sam se pogubio. Tema topica je “ kako provodite vreme za vreme Koronavirusa”, dok sam ja pisao na temu “ cega cete se secati iz perioda Koronavirusa” Po intezitetu emocija, moja secanja na period Koronavirusa, kada jednoga dana sve ovo prodje, bice ovim redosledom Liverpool nije prvak Engleske a nece nikada ni biti. Suzanne Hoylaertes Medecinske sestre Cuvajte zdravlje, ostanite kod kuce, cuvajte novac dok se ne otvori kladjenje, perite ruke, mozete i noge ponekad.