Virtus Bologna vs Ulm Eurocup 1
Jako mi je tesko to da priznam/napisem, ali najbolja kosarka se igra, a i igrace se uvek u USA. Voleo bih da kazem/napisem da je to Evropa, ali sve cinjenice idu u prilog amerima. Kao prvo, basket je nastao u USA. Kao drugo, najjaca liga na svetu je u USA. Kao trece, najbolji igraci su u USA. Kao cetvrto, najbolji treneri su takodje u USA. Kao peto, najobrazovanija publika na svetu je ubedljivo americka. Za sudije nisam bas najsigurniji, ali verovatno su i oni najbolji na svetu. Kao sesto, NBA liga je najorganizovanija liga na svetu. Kao sedmo, najbolji prenosi kosarkaskih utakmica su ubedljivo americki. Kao osmo, najvece zarade su takodje tamo. Kao deveto, najbolje dvorane za basket su ubedljivo u USA. Kao deseto, one kurve koje zabavljaju publiku u pauzama cetvrtina su ipak ubedljivo bolje ribe od nasih evropskih. Evo, to su barem deset razloga kojih sam se prvo setio, kada bih morao da uporedjujem evropsku i americku kosarku.
Ono sto ne volim kod amera je sto nema ispadanja iz lige. Ne volim i sto se prava kosarka igra tek od play-offa. Ne volim ni sto samo u NBA postoji “tankovanje”, odnosno igras ligu, a boli te qurac sto imas pedeset poraza. Ako si los, cak imas mogucnost da budes privilegovan i prvi biras na narednom draftu.
Ono sto volim kod evropljana je sto se igra na krv i noz. Ako neka ekipa ne udje u Top 8, Final Four ili cak ispadne, odnosno ne igra Euroleague sledece godine, sezona se zavrsava drzavnim udarom u zemlji. Treneri se smenjuju, igraci otpustaju, a u pojedinim zemljama se proglasava nacionalna zalost. Toga kod amera nema. Jako postujem evropsku kosarku, evropske trenere pogotovo, sistem rada sa mladjim kategorijama, postujem i donekle Euroleague, mada bih imao dosta toga i da im zamerim.
Ono gde sam najslabiji kada su evropljani u pitanju jeste sto su evropljani “naterali” iskljucivo rezultatima amere da na najveca takmicenja salju najbolje. To su uradili najvise ex Jugoslavija, pa zatim oni otpaci od ex Jugoslavije poput Srbije i Hrvatske. Problem je sto za amere “najveca takmicenja” znace samo Olimpijske Igre.
Najvecu razliku izmedju evropske i americke kosarke objasnicu na primeru Milosa Teodosica.
Kada je evropska kosarka u pitanju, Milos Teodosic je postigao sve. I nezvanicno, a pogotovo zvanicno, smatra se jednim od najboljih evropskih bekova ikada. Zvanicno, bio je nekoliko puta proglasen za najboljeg igraca Evrope. Bio je najbolji igrac Evrope Under 20. Bio je najbolji igrac Euroleague. Bio je MVP Euroleague. Bio je clan prvih petorki Evropskih i Svetskih Prvenstava kao i Euroleague i to nekoliko puta. Srebro sa Olimpijskih Igara, srebro sa Svetskog Prvenstva, srebro sa Evropskog Prvenstva, prvak Euroleague. Evo, ja sam se umorio samo od pisanja sta je on sve osvojio, kada su medalje, a pogotovo i licna priznanja u pitanju.
Posto svi znamo da su igraci najveca stoka na svetu, i to nepismena stoka, danas cu da vas upoznam sa drugom najvecom stokom na svetu, medijima. Mediji su Teodosica proglasavali svecem, cudom i igracem koji je prevazisao evropski nivo. Nije problem sta ta stoka pise, veci problem je sto je i Teodosic u to poverovao. U istu pricu se svojevremeno upecao i seljak iz Rosarija, ali o njemu, a istovremeno i o Teodosicu cu malo kasnije.Nakon vise od deset godina dominacije na evropskim parketima, Teodosic je pomislio da bi bilo pametno da ode u NBA. On je bio ubedjen da je to dobar izbor, i da u NBA ima mesta za njega, pogotovo jer su to i govna iz medija godinama tvrdili. Teodosic je otisao u NBA sa skoro pa 30 godina zivota i to u LAC za skoro pa 12 miliona za dve godine bruto. Posle samo godinu i po, iz LAC je oteran kao beskoristan. Nesto je i odigrao, nekoliko utakmica, nesto bio povredjen, nesto mahao peskirima sa klupe, sve u svemu....adio NBA.
E tu sada dolazimo do sustine, do istinske razlike izmedju amera i evropske kosarke, samo sto je sve zacinjeno nama, balkancima, balkanskim mentalitetom.
Sve sto cu napisati o Teodosicu se odnosi i na seljaka iz Rosarija, jer su veoma slicni, tako da pisuci o Teodosicu, znajte da mislim i na seljaka iz Rosarija.
Kada bi na ulici videli Teodosica, a da ne znate ko je, prvo sto bi ste pomislili jeste da je neki vodoinstalater ili viljuskarista. Neuredna frizura, zapustena brada od nekoliko dana, nigde misica, telo mlitavo, uvek izgleda kao da nije spavao dve sedmice. Klasican primer balkanca. Kada ga vidite na terenu, dakle u opremi, cini vam se da se tek probudio, i da ga je zapravo neko naterao da dodje na utakmicu. Teodosic inace ceo zivot pije kao rus i pusi kao turcin. Urbane legende su da nezdravo zivi, nezdravo se hrani, a narocito nezdravo pije. Urbane legende su da su ga vidjali da popusi dve paklice i popije 5-6 piva za vece i to dok sezona traje. Kada na sve to dodate da je uvek vidjan za dve-tri plavuse, dobijate klasican balkanski san, sto “nasi” kazu voleo je zivot. Na stranu sto izgleda i ponasa se kao autistican, na terenu je bila druga prica (za evropske prilike.) Blistavi um, velicanstveni talenat, najbolji cistokrvni asistent. Dodao bih da je Teodosic TOP svetska klasa kada je u pitanju osecaj za igru, a pogotovo razumevanje igre. Mentalno, za nijansu bolji od seljaka iz Rosarija. Radne navike - nula, rad na sebi - nula, posvecenost basketu - nula, fizicka priprema – nula, odbrana – ispod nule. Da danas pitate i Teodosica i seljaka iz Rosarija cemu sluze “radnici” u sportu, oni bi vam odgovorili da “radnici” treba da idu na gradiliste. Programi ishrane – nula, nutricionisti – nepoznata rec, fizicka priprema – nepotrebna, testiranje brzine, skocnosti, misicna masa, nivo masti u telu – obicne gluposti. Posvecenost sportu, odricanje – potpuno bespotrebne stvari. Teodosic je takav i otisao u NBA. Nema veze sto imam 4-5 kg viska. Nema veze sto dnevno popijem 10 litara Coca-Cole, nema veze sto po ceo dan igram igrice i jurim kurve. Nema veze sto ni u CSKA nisam mogao da izdrzim vise od dve cetvrtine. Nema veze sto u Evropi nisam mogao da igram ni 40 utakmica godisnje, a kamoli 82 u NBA. Nema veze sto ne bi mogao da igram odbranu ni protiv ujne Danice ovoga sto pise analizu. Nema veze sto sam zajedno sa seljakom iz Rosarija najgori defanzivac u istoriji bilo kog sporta. Nema veze sto idem u NBA sa 30 godina. Igracu i tamo nonsalantnu kosarku, lucidan sam i to je dovoljno.
Rezultate ovog mentaliteta, ovakvog nacina razmisljanja sam vec gore napisao. Otkaz nakon samo vise od jedne godine. E sad zamislite da postoji onakva NBA liga i u fudbalu. Zamislite onu odbranu, one misice, onu posvecenost, onaj rad na sebi koji postoji u NBA. Sad zamislite fudbalsku NBA, i seljaka iz Rosarija u njoj.
Sta je vazno za danasnju analizu? Teodosic se vratio u Evropu. U Virtus, Bolognu gde je trener, naravno balkanac, srbin Aleksandar Djordjevic. Sto bi rekli, balkanska posla, da ne napisem, srpska posla. Isti nivo je bio i Djordjevic, samo bez cigara i alkohola, i naravno sa boljim sutem. I sta su rezultati? Italijanska liga lagana, kao stvorena za Teodosica. Trener ga stiti kao medveda u sumi, imaju solidnu, ili vrlo dobru ekipu, Teodosic se oseca u Italiji kao riba u vodi.
Rezultati? Virtus je trenutno u Italiji nesto poput ManCity-a, igraju kao dopingovani, gaze sve redom, Italija svrsava na Teodosica, zovu ga cudom, magijom, pominju i Mozzarta, poeziju, umetnost, besmrtnost, genijalnost.... mahanje peskirima sa klupe u NBA niko i ne pominje.
Inace, gledao sam Virtus, igraju odlicno, tecno, igraci su odlicno prihvatili Teodosica, mediji svrsavaju, odlicno stoje u prvenstvu i u Eurocupu...trenutno sve lici na bajku. Sve podseca na seljaka iz Rosarija i one lopove iz Barcelone. Virtus nece biti prvak ni Italije, ni Eurocupa, ali to ne znaci da jos dugo ne treba da se kladimo na njih.
Inace, danas igraju protiv nemaca, Ulma, a kvota je takva, kakva je.
Ah...da...ako neko iz Los Angeles Clippersa cita ove kladionicarske analize, imao bih poruku za njih: ...ljudi pa sta ste ocekivali od nekog ko je bio na specijalizaciji u Rusiji ???????