Leaderboard

Maccabi Tel Aviv vs Buducnost over 160,5 Euroleague ( PAZLJIVO procitati uvod) Odmah da napomenem. Ovo nije predlog kojim cu da nasrnem svom silom na kladionice. Ovo bi trebao da bude tek pocetak mojih nasrtaja. Moja ideja je da uporno pratim igru “over” ekipe Buducnosti u SVIM TAKMICENJIMA za sada u narednih trinaest utakmica. To znaci da cu redovno igrati “overe”, te nakon eventualnih padova, znacajno uvecavati uloge u narednim opkladama. Zato je vazno da napomenem da je MOGUCE DA ODMAH JOS DANAS PADNEM (ni najmanje nisam zabrinut, barem za sada), ali je isto tako moguce da “overi” dolaze u kamionima-sleperima. Siguran sam da ce i kladionice u sto kracem roku reagovati, tako da cu samo uslovno pratiti “over” Buducnosti, sve dok razbojnici iz kladionica ne podignu granicu preko granice razuma. Kao sto sam cesto pisao, trenerski posao je jedan od najtezih, rudarski posao u pravom smislu te reci. U svim sportovima, treneri su uz sudije jedini obrazovani ucesnici. Jedini koji su morali nesto i da procitaju, nauce i poloze. Samo kreteni mogu da misle da je dobijanje Fiba ili Uefine licence neko zezanje. Sa sudijama je jos gore. Ljudi koji pljuju po sudijama zapravo nemaju pojma koliko je tesko doci do vrhunskog nivoa. Ucenje pravila, polaganje ispita, prelaz svih nivoa od prvih koraka po seoskim livadama, polaganje normi u fizickoj pripremi, ucenje stranih jezika... sve to zahteva vreme, trud, odricanja... Istovremeno, vlasnicima klubova obrazovanje ne treba, dovoljno je da imaju naftne busotine, ruski gas ili kriminalni dosije. Obrazovanje se ne trazi ni od gledalaca, a sta tek reci o obrazovanju fudbalera, zalosna ti majka. Ako ste kosarkaski sudija, teoretski moze da se desi sledeca situacija. Igrac u posedu lopte bude fauliran pri sutu i pri tome sudija dosudi namernu licnu gresku. Znaci, imate dodatno bacanje, i namernu licnu gresku. Pri tome, jedan od trenera otera sudiju u tri lepe .icke materine i dobije tehnicku gresku. Istovremeno je jedan od igraca kaznjenog trenera gadjao sudiju loptom i razvalio mu glavu na pola. Na sve to, je jos neka babuskera sa tribina uletela i gadjala kisobranom pomenutog igraca, te je utakmica privremeno prekinuta. Vi kao sudija, ako ste preziveli udar lopte, treba u delicu sekunde da dosudite nastavak igre, odnosno redosled svih narednih desavanja. Ako ste sudija u fudbalu, jos vas i dodatno kontrolisu putem VAR-a iz neke sobe. Pre neki dan sam cuo da su se neke sudije zalile na kolege iz VAR-a (takodje sudije koje u tom kolu nisu delegirani), koje ih namerno hebu iz sobe, u slucaju kada odnosi izmedju njih nisu najbolji, ili ukoliko postoji konkurencija, zavist i sl... Na nekom sudijskom seminaru sam cuo predlog neke budale koji je trazio da sudije budu znatno strozije kaznjeni nakon velikih gresaka, nekim “odmaranjem” od nekoliko meseci. Jedan od serifa medju sudijama mu je odgovorio pitanjem “...majmune, odgovori mi da li napadaci u fudbalu, nakon sto promase penal (razmak izmedju dva drva je SEEEEEEDAM metara) budu kaznjeni nekoliko meseci, ili sutiraju i dalje penale...” Dakle, kolege sa foruma, postujte sudije; nije njima lako, ali da se ipak vratim na temu, a tema su treneri. Treneri svakako ne rade za kikiriki, ali daleko od toga da je njihov posao kamilica. Posao je prepun stresa, nepravde, ponizavanja, neizvesnosti, gde te ponekad jedna lopta deli od slave ili zaborava. Ozbiljan trener mora da bude pre svega posvecen, pun znanja, radan preko granice bola, pozeljno bez zene i porodice, a obavezno bez privatnog zivota. Ozbiljan trener mora stalno da uci, stalno da se usavrsava i prati nove trendove. Ozbiljan trener mora da ima nadprirodne moci, pozeljno je da bude i vidovit, narocito kada bira sredinu u koju dolazi, ili iz koje odlazi. Ozbiljan trener mora da bude strpljiv, uljudan, mora uvek DA SE PRETVARA da su igraci i vlasnici klubova ipak ljudi, a ne stoka. Ko u svemu ovome ponekad i napravi gresku, mora biti pametan tokom cele karijere. Trenerski posao ostavlja trajne posledice. To mozete videti svakodnevno. Treneri vidno stare, najcesce veoma rano osede. Po licima tih ljudi, osim podocnjaka, mozete videti sav stres, sve probleme koje ih okruzuju, i koje, na zalost, unose u svoje domove. Ne verujem da se clanovi porodica gade kada otac, suprug unese osim stresa i 20.000.000 eu godisnje, ali bez obzira na sve, nije to posao sa kojim docekate bezbriznu starost. A pogotovo nije posao koji ne ostavlja posledice na telu, dusi i posebno na mozgu. U zavisnosti kako se suocavate sa problemima posla, tako i pripadate odredjenom nivou trenera. A nivoa su tri: trenercina, trener i trenercic. Zbog tezine posla, mnogi padaju usput. Kao i kod svakog pada, nije toliko vazno da li si pao samo na kolena ili si i poljubio beton. Vazno je da li ces uspeti da se podignes. Prosto je neverovatno koliko trenera nestaje, propada, odustaje, ne podize se nakon pada. Prosto je neverovatno i koliko njih pocne da se kurva sa svojim sportom, a kurvanje je najbrzi put ka propasti. Neverovatno je i koliko njih bira laksi i komotniji put u odnosu na rad u rudniku koji ti donosi slavu. Pre nego sto napisem SLAVA TRENERIMA poput Juppa Heynckesa, Zeljka Obradovica, Jose Mourinha, Ettore Messine, Carla Ancelottija, Svetislava Pesica, Diega Simeonea, Pepa Guardiole, Massimilliana Allegrija...da napisem nesto i o onima koji su pali. Andre Villas Boas, ex Porto, Chelsea, Tottenham, Zenit, najmladji trener u istoriji fudbala koji je osvojio neku evropsku titulu (Europa League sa Portom), najmladji trener u istoriji fudbala koji je imao Uefa licence (Uefa C kada nije bio ni punoletan, Uefa B sa 19 god, Uefa A sa 26 godina). Smatrao se jednim od najtalentovanijih trenera na svetu, kasnije i postao jedan od trazenijih trenera, pa u jednom trenutku resio da se kurva sa fudbalom i otisao u Kinu, a nedugo zatim i napustio zauvek trenerski posao. Covek izabrao zezanje, dobru zahebanciju, danas je reli vozac, vozi Relly Paris Dakar, i hebe mu se da li Paul Pogba zna da nabroji vise od cetiri drzave u Evropi. Bozidar Maljkovic legenda evropske kosarke, jedan od najboljih trenera u istoriji ove prelepe igre. Do svoje 50-te godine osvojio 4 Euroleague, 1 Kup Radivoja Koraca, 6 nacionalnih prvenstava, 5 nacionalnih kupova, gotovo SVE U RAZLICITIM KLUBOVIMA I DRZAVAMA, i onda u najboljim godinama nestao sa trenerske mape. U svojim najboljim trenerskim godinama vodio i Real Madrid, Baskoniju, reprezentaciju Slovenije, Lokomotivu Kuban, Cedevitu... ali samo jedna titula, sve ostalo otkaz do otkaza. Oni koji ga ne vole ne mogu da se dogovore sta je razlog propasti. Jedni tvrde da se nije prilagodio promenama kosarke kao igre i da je u najboljim trenerskim godinama prestao da ulaze u sebe, dok drugi tvrde da se kurvao sa kosarkom, tako sto je uzimao provizije igracima koje je dovodio u svoje timove. Hector Cuper, nije trofejni trener, ali je svojevremeno bio jedan od najtrazenijih trenera na svetu. Bio CT Argentine, vodio Valenciu, Inter, Mallorcu, i onda u zenitu karijere odlucio da je bolje da krene laksim putem. 2011-te uzeo na ruke 200.000 eu od organizovane kladionicarske mafije za namestanje utakmica, pa nije ni cudo u kom pravcu mu je otisla dalja karijera (Orduspor Turska, Alwasl Emirati, Ct Egipta, Ct Uzbekistana). Sto se mene tice, sve sam mu oprostio, barem se dobro kladio, ako vec nije hteo da bude ozbiljan trener. A ko se kladi, ne moze da bude los covek. Cesare Prandelli je poseban slucaj, meni posebno zanimljiv. Svojevremeno jedan od najperspektivnijih trenera, poceo sa dna, uveo Veneziu u Seriju A, Parmu uvukao u Europa League, sa Fiorentinom igrao Champions League, dva puta dobio i Liverpool, sto i nije nesto tesko, a bio je i dva puta proglasen najboljim trenerom u Italiji. Nakon sramnog izdanja Italije pod Marcellom Lippijem na Mundijalu 2010, postao je Ct Italije. Vec 2012 je igrao finale Evropskog Prvenstva gde ga je Spanija masakrirala sa 4:0. I onda pocinje kurvanje. Pomislio je da uopste ne bi bilo lose da svog sina uvuce u staff reprezentacije. Cak je bio i dovoljno bezobrazan da tvrdi, da uopste nema veze sto mu je on otac, vec da je bilo presudno sto je sin veliki profesionalac. I kao sto uvek biva, ako imas mozga, a hoces da se kurvas, treba da ides u bordel. Ako ti se tamo ne ide, a ipak ne zelis da napustis kurvanje, ceka te propast. Vec dve godine kasnije na Mundijalu 2014-te, nakon poraza od Costarice i Uruguay-a, zabari i DRUGI PUT UZASTOPNO nisu prosli ni grupu. Ovi iz saveza nisu ni cekali da se vrate u Italiju, jos u avionu je prakticno smenjen. Sve ostalo posle toga je toliko puta vec vidjeno, otkaz u Galatasaray-u, otkaz u Valenciji, pa malo arapi – Al Nasr, pa sada jadna Genoa. I za njega nije vazno pitanje da li ce, vec kada ce biti smenjen I za kraj “best of”, moj omiljeni trener, covek koji ce imati moje postovanje dok je ziv. Delio Rossi, ex Lazio, Palermo, Fiorentina, Sampdoria....02.05.2012-te na utakmici svoje Fiorentine protiv Novare u jednoj veoma nervoznoj utakmici, vec u 32 minutu je zamenio Adema Ljajica ( naravno, lik je “nas”, dolazi sa nasih prostora, balkanac, sta bi drugo mogao da bude). Prilikom izlaska sa terena, primitivna balkancina mu je ironicno aplaudirala i na jos nevidjen nacin u svetu sporta, je uvredio svog trenera. TEK KADA JE DOSAO DO KLUPE, prisao mu je Delio Rossi i sa osam zamaha nokautirao balkanca, udarcima kojih se ne bi postideo ni Wladimir Klitschko. E sad dolazimo do sustine, dolazimo do onoga o cemu ja pisem vec godinama na forumu. Da ne znate sta se desilo, da nista niste videli, vec samo cujete “trener nokautirao svog igraca lepse nego Klitschko kome bi ste verovali, na cijoj bi ste bili strani? Inace, u Italiji je to bio skandal kakav jos nikada nije vidjen, utakmica je isla direktno u udarnom terminu. A evo i zvanicnih izjava Klitschka i balkanca koje su takodje isle direktno. Balkanac: “...kada sam izlazio, aplaudirao sam mu, napravio gest palcem na gore i rekao mu 'odlican si, bravo majstore'...kada sam dosao do klupe, Rossi je pokusavao vise puta da me povredi, vredjajuci me 'go*** jedno, ubicu te'...nisam uzvracao udarce i time se ponosim, a ponosim se i kako su me roditelji vaspitali...” Klitschko: “...veoma mi je zao zbog ove epizode...izvinjavam se ljudima iz kluba, izvinjavam se igracima, izvinjavam se i Ljajicu...nikada nisam rekao da sam Padre Pio (Papa, opaska popo64) i svi mozete proveriti moju biografiju i kao coveka i kao trenera. Nikada u zivotu nisam sebi dozvolio da iznosim sud o bilo kome. Od drugih ocekujem samo tri tipa postovanja, mene kao ljudskog bica, mog rada, a NAROCITO MOJE PORODICE. Ako mi neko dirne u porodicu, pristajem da snosim sve posledice...” Covek je to govorio mirno i tiho, a po govoru tela se video sav stres. Fiorentina je jos to vece otpustila Rossija, suspendovala Ljajica, a obojica su i novcano kaznjeni. Osim Fiorentine, Rossija su zestoko kaznili i savez, a i trenerska organizacija. Na zalost, mene niko nista nije pitao, a da jeste, ovako bih presudio. Svi rezervni igraci, clanovi strucnog staba, i ostali iz staffa Fiorentine koji su se zatekli u trenutku incidenta i koji su zaustavili i smirivali Klitschka DOZIVOTNO IZBACITI IZ BILO KOJEG SPORTA, BEZ PRAVA ZALBE jer nisu dozvolili treneru da dovrsi toliko plemenitu stvar. NAJOSTRIJE KAZNITI Delio Rossija JER NIJE KORISTIO METALNU SIPKU prilikom udaranja, vec je mislio da su pesnice dovoljne. JOS JEDNOM GA KAZNITI STO MU JE TREBALO CAK OSAM ZAMAHA ZA SAMO CETIRI DOBRA UDARCA. Prema Ademu Ljajicu bih bio najostriji DOZIVOTNO IGRANJE ZA ARSENAL I LIVERPOOL, takodje bez prava zalbe. I za kraj samo dve stvari. Prilikom izlaska Ljajic mu je dobacio : “...odlican si, bravo majstore, jos si retardiraniji od tvog sina...” Druga stvar, niko u Italiji nije znao sta se stvarno desilo, sta mu je tako uvredljivo rekao, pa i pored toga niko nije stao na stranu fudbalercine, samo su nagadjali sta je mogao da mu kaze. Ja se na nasem forumu vodim kao negativac, kao neko ko cesto pljuje po “nasima”, a zapravo sam prava mala maca, prava kamilica, kako su se drustvene mreze obrusile na Ljajica. Uvrede, psovke, najvulgarnije reci i pretnje, pominjanje porekla, porodice, Srbije, Turske, polnih organa, sta bi sve radili sa zenskim clanovima Ljajiceve porodice...cak i kada bih uspeo sve to da ponovim, ni jedan portal to ne bi objavio. Inace, ceo mec Klitschko vs Adem Ljajic mozete pogledati na You Tube ako ukucate Delio Rossi attacks Adem Ljajic ili Delio Rossi picchia Adem Ljajic. Uzivajte. Posto je tema zapravo Euroleague Maccabi vs Buducnost, a posebno Jasmin Repesa, da se ipak vratim na post. Buducnost je u sred sezone smenila Dzikica i pomislila da bi bilo pametno da ih sada malo vodi Repesa. Sta mislim o tome, kao i o Buducnosti, napisao sam u postu od 03.01.2019 U tom postu sam napisao i da nikada necu pljuvati po “nasim” kosarkaskim trenerima. Samo cu napisati kako ljudi dozivljavaju Repesu. Onaj najnizi sloj, povrsni poznavaoci kosarke, kao i lavovi sakriveni iza tastature Repesu zovu Jasko Fijasko, prodavac magle, klovn, trenerska prevara, jednom recju ocaj od trenera. Zameraju mu sto je uspeo da ne bude prvak sa Olimpijom Milano u sezoni 2016/2017, kada je to bilo nemoguce sa ekipom vrednom 20.000.000 eu. Zameraju mu sto u dve sezone nije uspeo da pomeri Olimpiju sa poslednjeg mesta u Euroleague, pominju i da je reprezentaciju BIH vodio tek dva meseca. Srednji sloj, oni koji su ponekad i pogledali neku kosarkasku utakmicu, kazu da je pre 15-20 godina bio dobar trener, ali da odavno to vise nije. Oni tvrde da je sada to jedan od najprecenjenijih trenera, ali uz vrhunskog menadzera, i da zahvaljujuci njemu jos uvek uspeva da uzme lovu. Sto se kaze, obican tezgaros. I na kraju, oni treci, da ne kazem struka, za Repesu kazu da je pre svega gospodin, odmeren, kulturan, slatkoreciv, pazi sta govori. Poznato je da je osvojio DESET nacionalnih titula ( 6 u Hrvatskoj, 2 u Turskoj, 2 u Italiji), OSAM nacionalnih kupova (4 u Hrvatskoj, 2 u Turskoj, 2 u Italiji). Vazno je reci da je vodio i Fortitudo Bolognu ( igrao finale Euroleague), Virtus Romu, Benetton Treviso, Malagu, Cibonu u tri navrata, a bio je i Ct Hrvatske. A zapravo je najvaznije, da je od 2012-te, pa do 2017-te godine, u svakoj sezoni doneo svojoj ekipi barem jedan pehar, nevazno da li titulu nacionalnog prvenstva ili nacionalnog kupa. Gde sam ja medju svim ovim, toliko podeljenim misljenjima? Pre svega, iako me niko nista ne pita, mislim da su ljudi iz Buducnosti povukli katastrofalan potez. Mislim da su tipican, skolski primer seoskog, da ne kazem cirkus kluba. Hteli su trenera iz regiona, a uz to svi kvalitetni crnogorski treneri su bili zauzeti, dok treneri poput Sase Obradovica ili Spahije nisu hteli da uzimaju ekipu u sred sezone. Na kraju mislim da su takvim izborom pucali sebi ne u stopala, jer stopala mogu da se izlece, vec u kolena. O Repesi mislim da je idealan trener, ALI ZA KLADJENJE, pa hajde da to i objasnim. Kada u strucnim kosarkaskim krugovima kazete da igrate na poen vise, struka vas smatra budalom i to neopevanom. Ni na jednoj trenerskoj ili kosarkaskoj akademiji, vas ne uce da igrate za poen vise. Ako bi vam na diplomskom ispitu dali ekipu da vodite, i pritom pobedite, ali i primite 100 poena, ne da bi vas oborili, vec bi vas proterali sa akademije. Medju ozbiljnim trenerima, najveca sramota koju mozete da dozivite jeste da primite 100 poena na utakmici. To je ravno poput sramote da odete na koncert klasicne muzike u vecernjim casovima u papucama i kratkim pantalonama. Primiti 100 poena na utakmici je poput sramote da trenirate umetnicko klizanje, ili da vas roditelji zateknu dok gledate porno klipove, ili poput sramote da gledate baletsku predstavu. Najveci apsurd je da sam ja neke od svojih prvih postova na ovom forumu pisao bas u najveselijim vremenima Olimpije pod Repesom. Da se ne bih obrukao na forumu, birao sam najsigurnije tipove, a gde ces sigurnije nego “overe” pod Repesom. To je bio period kada su Repesi dani bili odbrojani, sto englezi kazu “mrtav covek koji hoda”. Prvo da napisem tu anarhiju u brojkama, a posle cu i recima da pokusam. Radi se o OSAM vezanih utakmica: Olimpia vs Maccabi 99:97 Olympiacos vs Olimpia 91 :81 Olimpia vs Real Mad 90:101 Olimpia vs Caserta 100:80 Bamberg vs Olimpia 106:102 Torino vs Olimpia 97:100 Olimpia vs Efes 105:92 Unix vs Olimpia 100:79 Jos gori je Repesin labudov ples, poslednja utakmica u Milanu. Kao “mrtav covek koji hoda” dovukao se do zavrsne serije Play-Offa za titulu prvaka Italije protiv Trenta za spas sezone, a jos vise za spas obraza. Serija se igrala na cetiri dobijene utakmice, sa tim da je Olimpia imala prednost domaceg terena po formuli 2 domacini – 2 gosti – 1 domacini – 1 gosti i odlucujuca sedma kod kuce. Prve dve utakmice, milanezi su glat izgubili kod kuce, pa sledecu u gostima dobili. I kada se cinilo da se vracaju, Trento ih je kod kuce razvalio 24 razlike. I onda peta utakmica u Milanu, za Trento mec lopta, a za Olimpiju kao iz americkih filmova, kada masovni ubica treba da kaze svoju poslednju zelju, pre nego sto se osudjeniku ukljuci struja na elektricnoj stolici. Odgledao sam taj film za odrasle, tu poslednju utakmicu u Milanu. 82:102 za goste. Sto primljenih poena u odlucujucoj utakmici za titulu, i to jos kuce, eeejjjj. To su brojke, a za kraj da vam docaram sliku kako su sve te utakmice izgledale, i to ne samo ova finalna serija. Za Repesu je Arsen Wenger INOVATOR U ODBRAMBENIM POSTAVKAMA, a njegove (Wengerove) igre pojam discipline, i strpljivog cekanja na sansu ako se ukaze. Ljudi, pa onakva promaja, neodgovornost, anarhija,nedisciplina se ne vidja ni na radnickim igrama. Pa cak se i polupijani radnici na takvim igrama ponekad uzdrze da ne pucaju. Kada je Olimpija u jednom periodu dozivela kolaps i upala u rupu tokom sezone, a nakon sramnog poraza od Barcelone u Euroleague, urednik Gazzette dello Sport je napisao: “...ne, Lionel Messi nije sinoc igrao za Barcelonju, ali sve i da jeste, verovatno bi upisao neki poen, posto je u reketu bio Miroslav Raduljica, a na klupi Jasmin Repesa....” Ja bih samo dodao, ako bi Messi zaista dao neki poen Repesi, onda bi moja ujna Danica odigrala partiju zivota. Odgledao sam obe utakmice koje je Repesa vodio na klupi Buducnosti. Apsurd je da je debi bio bas protiv Olimpije u Milanu, dakle povratak na mesto zlocina. Olimpija je pobedila rezultatom 111:94, kladionicarskim recnikom dosao je “over” 204,5. Ako bi Messi i moja ujna Danica protiv Barcelone i ubacili nesto, protiv Olimpije bi sigurno i odbranili neki napad. Olimpija je u PRVOJ CETVRTINI UBACILA NEVEROVATNIH 36 POENA, na celoj utakmici ispalila 30 trojki i ubacili cak 16. Nemam pojma kako bih ilustrovao u malo recenica na sta je Buducnost izgledala. Mozda kao kada neki zatvorenik pobegne iz zatvora koji je na nekom ostrvu, te se ukrca u neki vazdusni camac i taman kada pocne da vesla ka obali, strazari mu izresetaju camac sa dvadesetak metaka. Eto ta slika mi je u glavi, tako je izgledala Buducnost, kao kada bi zatvorenik pokusao da zapusi jednu rupu, a pojavljivale bi se druge i trece i cetvrte.... Inace nakon prve cetvrtine, ovi Repesini su “utegli” odbranu, pa su u drugoj primili “samo” 20, u trecoj 26, a cetvrtoj cetvrtini “tek” 29. Koliko je ova Repesina igra apsurdna, objasnicu na dva primera. Ponuda “over” 204,5 uopste ne postoji, ovi iz Bet365 to ne znaju ni da napisu. Retko se vidja i ponuda “over” 180,5, to bas da spojite na gomilu klovnove poput Sarrija, Wengera i Kloppa i date im u ruke kosarkaske ekipe. Ja nisam nikada cuo da je moguce da ekipa primi 36 poena za cetvrtinu. Da nisam gledao, niko ne bi uspeo da mi objasni. Cetvrtina traje 10 minuta, pretpostavlja se da ponekad i napadate, odnosno da izadjete iz svog reketa. Teoretski, polovinu cetvrtine, tih 5 minuta bi trebalo i da napadate. Teoretski receno, Buducnost je primala 7 poena po minuti, pod uslovom da je nekad i isla u napad. Wengere, sto se mene tice sve ti je oprosteno. Da napisem nesto i o Maccabiju, mada dok je Repese, ime protivnika je najmanje vazno. U Israelu se kosarka oduvek volela, tamo se tradicionalno dobro igra, ali na jedan specifican nacin. Sistem slican sistemu kosarke u Israelu ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji na svetu. Oni toliko vole americke (crne) igrace, da se ponekad cini, da americki igraci najpre odu u Israel, pa tek onda oni otpaci koji ne uspeju u tome, odlaze i u ostale evropske ekipe. Jos je cudnije sto je ljubav obostrana, i americki igraci rado odlaze tamo. Americki igraci u Israelu imaju sve sto im treba, klima je blaga, plate nikada ne kasne, svi govore odlicno engleski, internet konekcija je besprekorna, postoji McDonald's, postoji Pizza Hut, nocni zivot je sjajan, devojke veoma lepe i nimalo gadljive na novac. U Maccabiju sezona pocinje tako sto menadzment kluba najpre kupi deset, petnaest, osamdeset, crnaca. Posle toga krenu da traze trenera. Kada ga nekako i nadju, krenu sa molitvama. Ako onaj gore uslisi molitve, samo nebo je granica. Onaj gore je cak pet puta uslisio molitve, pa su tako ovi iz Maccabija cak pet puta bili prvaci Euroleague, poslednji put 2013/2014. Problem nastaje kada onog gore zabole quraz za molitve. Tada nastaje takav raspad sistema, koji nije vidjen cak ni u Londonu, ukljucujuci i Highbury i Emirates Stadium. Sada se vise ni ne secam da li je to bilo prosle ili predprosle godine kada su promenili tri trenera jos u polusezoni, kada u timu nije bilo dva igraca koji govore medjusobno. Na terenu, nedisciplina, igraci se mrze, soliranje, izivljavanje, ako se nekom igracu i desi da se za trenutak zaboravi i doda nekome loptu, mogao bi slobodno da se vrati u odbranu. Pa cak i ako bi se desilo da Maccabi ima dobru sezonu, oni nikada nisu bili pojam disciplinovane ekipe, a kamoli cvrste odbrambene ekipe. Sto je i logicno, kada amere dovode lopatama, i kada nemaju ogranicen budzet. I ova sezone je jedna od onih “wengerovskih” ili “kloppovskih”, dakle igra se za kikiriki, drvenu medalju, dobro zezanje i sjajan provod, a sledece sezone ce i onako to biti neka sasvim druga (nova) ekipa. Sezonu su poceli sa Nevenom Spahijom kao trenerom, te Wilbekinom (MVP Eurocupa), O'Bryantom (Hornets), Blackom (Houston) M.Rollom...ma daj, odustajem...sta da gubim vreme i pisem...ljudi IGRA REPESA, sta ce vam informacije protiv koga...Maccabi moze samo da sanja ulazak u doigravanje, a Buducnost cak ni to. Rezon da se kladim na “over” U SLEDECIH 13 utakmica: Sve sto sam gore napisao je moj rezon za kladjenje. Maccabi je idealan protivnik za pocetak. Sve je idealno u naredna tri meseca, sve do 08.03, trinaest utakmica, ne znas koji je bolji protivnik za “over”. Jos je lepse sto utakmice idu jedna za drugom, 09.01 protiv Maccabija, vec za dva dana protiv Darussafake, pa za tri dana protiv FMP-a i tako svaka dva-tri dana...Real Madrid, Cedevita, Gran Canaria, Olimpija, CSKA, Mornar, Khimki, Partizan, Zalgiris, Bayern, Zadar...Najvise me raduje sto moja kladionica daje i raspon “overa”, u slucaju protiv Maccabija pocnu sa 154,5 i idu do 165,5. Sto kazu bolesni kladionicari, sve imam; pamet, znanje, informacije...samo mi fali novac i dan da traje barem 64 casa. Mogucnost da propadnem, potencijalni rizici: dugorocno je nemoguce da propadnem, ali ipak sve zavisi od razbojnika iz Bet365. Kada oni pocnu da dizu granice, a znaju kakva posla imaju sa Repesom, smuci mi se kladjenje. Dakle, ocekujem da vec nakon trece utakmice, a to znaci vec za pet dana, sramno podignu granicu na nevidjenih “over” 180,5 a ne bi me cudilo i vise. Jedan od rizika, a sto mi se dosta cesto i dogadjalo, jeste da Buducnost uredno primi “stotku” a pritom ubaci nekih bednih 50 – 60 poena i tako me sruse. Malo me brine sto se uopste ne plasim pada tiketa, a to mi se nije dogodilo godinama. Odsustvo straha, i mirnoca nikada nisu bili dobri znakovi. Sto je jos gore, brine me sto se ne bojim ni jednog “undera” u narednih trinaest utakmica. Mali rizik je i sto mi se cini da bi realna granica trebala da bude 155,5 pa ne bih voleo da me sruse bas tih bednih pet poena. Ako bas krene po zlu i Repesa nekim cudom utegne odbranu, pa me tri puta uzastopno srusi, cetvrtu uplatu cu morati da vezujem sa nekim Juventusima i City-ima, a to ne bih voleo. I za kraj, a nema nikakve veze sa kladjenjem, dva pogleda na kosarku. Nakon poraza od Olimpije, a pred utakmicu sa Igokeom, Repesa je na konferenciji za stampu izjavio :”...vezali smo nekoliko dobrih treninga, EKIPA ODLICNO REAGUJE I POLAKO UVODIMO SISTEM KAKAV ZELIMO...” 06.12.2018-te kada je ovoga puta Dzikic bio “mrtav covek koji hoda”, a nakon sto je Buducnost dobila Barcelonu Svetislava Pesica u Euroleague, na konferenciji za stampu nakon utakmice se pojavio nervozni Pesic. Jos na ulazu se obratio onim majmunima novinarima doslovno ovako;”...vec ste smenili trenera (Dzikica) koji pobedjuje, hebote. Koji pobedjuje, eeejjj, vi novinari ga smenjujete...pokazao vam je da mozda i nije los trener, doneo vam titulu, a vi ga menjate nakon dve utakmice koje je izgubio...zamislite tog bezobrazluka, hebote...zamislite bezobrazluka, coveka koji vam je doneo prvu titulu u istoriji. Vi menjate trenera posle dve izgubljene utakmice u Euroleague?!?...vi znate....vi sve znate....samo sto ne operisete hebote....sve sto treba da znate vi i znate, jedino sto jos uvek ne znate jeste da operisete...”