Leaderboard

Pred nama je utakmica koja bi mogla odlučiti prvaka i nije mi jasno zašto su bookmakeri bet365 kladionice granicu za kartone postavili ovako nisko ali isto uzimam objeručke. Utakmicu sudi A. Taylor. Već sa 4 kartona imamo povrat uloga na ovoj granici a očekujem više od 4 kartona. Taylor je solidan sudac za engleske pojmove i mislim da se neće libiti davati kartone u situacijama gdje će i morati.

Olimpia Armani Milano vs Buducnost 1 1,25 Euroleague Cesto sam dobijao poruke u svom inbox-u neprikladnog sadrzaja sbog svog stava. I to samo zbog najobicnije stvari, stava, odnosno misljenja, eeejjjj. A stav, odnosno misljenje je najbezazlenija stvar na svetu. Zapravo, stav, odnosno misljenje su najbezazlenije stvari uz guzicu (dupe, donji deo ledja) jer stav i dupe svako ima. Koliko sam uspeo da razumem iz psovki i uvreda sa mog inboxa, najvise mi se zamera sto pljujem po svemu sto je “nase”. Kada napisem “nase” misli se na “nas” bivsi prostor gde smo nekada zajedno ziveli, a sada smo skup sedam malih drzavica koje zive jedna pored drugih i govore istim ili slicnim jezikom. A zapravo uopste nisam neko ko se kurci, proserava i pljuje po svemu “nasem”. Evo recimo, nikada mi nece pasti na pamet da pljujem po “nasoj” kosarci, svetoj kosarci Njegovo velicanstvo, kosarka. Najlepsa igra na svetu. Najlepsi kolektivni sport na svetu. Drugi najpopularniji sport na svetu, a trebao bi da bude ubedljivo prvi. Sport koji se igra najpre mozgom, pa tek onda rukom. Posebno veliko hvala Bogu, sto je igranje nogom strogo zabranjeno. Kosarka se igra u dvoranama, a nikako ne po livadama. Kosarka je privilegovan sport, na svu srecu ne mogu da ga igraju svi, narocito primitivci. Najbolju kosarku igraju evropljani i ljudi u USA i tu se sve zavrsava. To je i osnovna razlika izmedju fudbala kao masovnog sporta i kosarke kao elitnog. Elta ide u dvorane, a primitivci, mars na livadu po suncu i snegu. Ko nema mozga nema sta da trazi u basketu, pa ga zato ljudi bez mozga i ne vole kao igru. Juznoamerikanci, azijati, afrikanci su daleko od vrhunske kosarke koliko i balkanske zemlje od istrazivanja svemira. Kosarka je prelepa igra jer je brza, zahteva VESTINE, brzo razmisljanje, pronalazenje idealnog resenja u delicu sekunde. Osim toga, ona je u pravom smislu reci kolektivni sport, jer bez saradnje mozes da se hebes. Igra se na malom prostoru, gde najcesce ima puno ljudi, puno kontakta i zaista ako nemas mozga nemas sta da trazis na terenu. U tom slucaju jedino resenje jeste da igras fudbal. Pogledajte samo ko sve igra fudbal. Belci, crnci, polubelci, polucrnci, zuti, eskimi...svi ga igraju jer je sport za prostake. Kosarku, mislim na vrhunsku, igraju iskljucivo belci i crnci ali samo sa jednog kontinenta. Pogledajte samo razlike koje se desavaju na terenima. U fudbalu je sasvim normalno da ljudi rukom tresu sline i bacaju ih na teren. Sasvim je i normalno da posle ruke brises o dres. Normalno je i da se pljuje na teren. Sasvim je normalno da se valjaju po terenu kao neke .icke, a sasvim je i prirodno da se drze za medjunozje ukoliko postavljaju “zivi zid”, pa cak i van njega. Na kosarkaskoj utakmici nikada necete videti da neko trese sline rukama, niti da pljuje po parketu, a pogotovo da se valja po njemu kao neka .icka. Fudbal igraju niski, krivonogi, nikakvi ljudi dok basket iskljucivo visoke, odlicno gradjene osobe. Da li je slucajno sto basket uvek vise gledaju zene, pre svega prelepe devojke, valjda i to nesto govori o vizuelnom efektu basketa i onima koji ga igraju. Ljudi koji vode nacionalne i krovne saveze u basketu su pravi akademici u odnosu na razbojnike koji vode Uefu i Fifu. Ovima u Uefi i Fifi samo jos fali da siluju decu pa da i zvanicno postanu kriminalci svetskih razmera. Korupcije, namestanja, afere...nista od toga nema u basketu. Ima problema, to svakako, ali primitivizam nikada necete videti. Posebna prica su pravila igre. Basket je postao privilegovan sport zahvaljujuci pameti ljudi koji ga vode, i tako je svuda u svetu. Basket je postao privilegovan sport jer su promena pravila imala za cilj da UNAPREDE igru. Sa druge strane fudbal je sport za primitivce i prostake, jer promena pravila ima za cilj da se PRILAGODIS budalama koji ga igraju i gledaju. U basketu se smanjuje vreme za napad, da bi se igra ubrzala i bila jos lepsa. “Trojka” se udaljava i vrednuje poen vise, da bi se nagradila VESTINA Vreme se zaustavlja ako nema igre, ako lopta ode u aut. U fudbalu, ako ekipa za koju navijas vodi, a lopta ode u aut, mozes slobodno da odes i spremis sebi veceru, nista u medjuvremenu neces propustiti. Posto fudbal igraju prostaci i primitivci, promena pravila nije usmerena ka unapredjenju igre, vec PRILAGODJAVANJU stoki koja ga igra. Zaustavno vreme je uvedeno iskljucivo kao odgovor primitivcima na zadrzavanje, valjanje po terenu, izmene igraca u 89-om minutu i slicna sranja. Pravilo da golman ne moze da prihvati rukama loptu ukoliko mu poslednji odbranbeni igrac doda, sigurno nije uvedeno da bi se unapredila igra. Sprej kojim sudija obelezava liniju gde igraci moraju da stanu prilikom postavljanja “zivog zida” je uveden jer bi primitivna stoka pokrala i rodjenu majku, a kamoli koji milimetar prostora. VAR odnosno cak DEVET sudija koji sude jednu IGRU je uvedeno jedino iz razloga sto ce primitivna stoka iskoristiti svaki sekund da sapletu, pljunu, zavale lakat protivniku. I na kraju pogledajte lica, fizionomiju, gradju ljudi koji igraju fudbal i kosarku. Pogledajte lice, fizionomiju, gradju jednog Maradone, Balotellija, Icardija, Sancheza, Ribery-a, Robbena sa licem, fizionomijom, gradjom recimo jednog Dina Radje, Doncica, Shveda, Liull-a, DeColo-a, Printezisa... U fudbalu nikada nisu ni culi za najboljeg asistenta, najboljeg sestog (dvanaestog) igraca, najboljeg odbrambenog igraca, a kamoli tek da ih nagradjuju. U kosarci, najbolji asistent ima pocast gotovo istu kao i najbolji strelac. U fudbalu navijaci bacaju banane tamnoputim igracima dok na NBA utakmicama navijaci bodre svoje igrace uzvicima “defense...defense..” Na “nasim” prostorima jedino sto je vredelo jeste basket, i to je tako oduvek. Basket je kod “nas” dosao relativno kasno u odnosu na ostali svet, ali je na srecu, odmah prihvacen. Basket je idealna igra za “nas” mentalitet, “nas” karakter, “nase” poimanje sveta i zivota. Kada kazem “nase” mislim zaista i iskreno na sve “nase”, Sloveniju, Hrvatsku, BIH, Crnu Goru, Srbiju, Makedoniju, Kosovo i Vojvodinu, dakle sve sto se nekada smatralo “nasim”. Ja sam zaista jako ponosan sto je bas basket, toliko lepa igra, bila “nas” najbolji proizvod. Pokusacu da saberem na brzinu samo najvaznije trofeje koje smo osvojili, sto kada smo bili “zajedno”, sto odvojeni: PET PUTA PRVACI SVETA, CETIRI PUTA DRUGI, CETIRI PUTA TRECI NA SVETU. OSAM PUTA PRVACI EVROPE, SEST PUTA DRUGI, SEDAM PUTA TRECI U EVROPI. JEDNOM OLIMPIJSKI POBEDNICI, PET PUTA DRUGI I JEDNOM TRECI NA OLIMPIJSKIM IGRAMA Opste je poznato da je u jednom periodu, ”nasa” liga bila ubedljivo najjaca u Evropi, dok je u svetu samo NBA liga bila jaca. Za razliku od glupog fudbala, u basketu se tradicionalno dobro radilo, radi se i danas, a radice se dobro uvek. Radi se odlicno i sa mladima, a treneri sa ovih prostora su ubedljivo najcenjeniji u Evropi. Treneri koji izlaze iz “nase” skole su posebna prica, za njih bi mi trebao poseban post. Poseban post bi mi trebao i za sudije koji dolaze sa “nasih” prostora. Veoma mi je drago sto se cak i zenska kosarka tradicionalno visoko kotirala u Evropi. U kosarci na “nasim” prostorima u klubovima i savezima nikada nisu radili kreteni i idioti. To je prosto bilo nemoguce. Kada sada razmisljam o tome, mislim da je prvi razlog sto kosarku ne mozes da ne volis. A kada nesto volis, onda ti je dovoljno da imas to sto volis, ne ides bas “na prvu” na novac kao razlog da se bavis necime. Takvi su bili “nasi” i igraci i treneri, i sudije, i ljudi po klubovima. Osim sto se oduvek dobro radilo na “nasim” prostorima, “nasi” ljudi su uvek bili spremni da rade i van treninga, pa cak i da privatni zivot zapostave baketu. Da li je nekome na forumu cudno sto je basket jedini sport koji je napravio zajednicku “nasu” ligu ABA ligu, i zasto je to nemoguce u fudbalu. Da li je nekome cudno sto postoji cak i druga zajednicka Aba liga, a na primer u fudbalu jedan Klopp nije smeo da povede Shaqirija u Beograd na mec Liverpoola protiv Zvezde. Evo samo jos jedan primer kakvi ljudi su oduvek radili u i oko basketa. Kada god bi se ostvario neki veliki uspeh u kosarci, ljudi u i oko kosarke bi iskoristili povoljan momenat i da ostave nesto iza sebe, pre svega za kosarku. U Hrvatskoj je tako nastao Cibonin toranj, u Sloveniji dvorana u Stozicama, u Srbiji Kombak Arena i kuca kosarke u SAMOM CENTRU Beograda, pa cak je u jednom trenutku i gradic poput Vrsca imao jednu od najmodernijih dvorana u Evropi. Dvorana u Podgorici je danas neprepoznatljiva, sve zahvaljujuci basketu. Odmah da se razumemo, i u kosarci je bilo sitnog ili krupnog muljanja, ali su ljudi uvek ostavljali kosarci nesto iza sebe i TO SVI. Sa druge strane pogledajte one svinjce od stadiona u Zagrebu, Sarajevu ili Beogradu. Na istom mestu i u istom stanju su i danas kao sto su bili pre cetrdeset, sezdeset, tristotine godina. Danas dvorane u Aba Ligi nisu popunjene bas svuda kao na primer u Beogradu ili Podgorici, ali su svakako lepse za videti od crnogorske ili bosanske lige u fudbalu. Ako bi postojala mogucnost da letimo u vremenu, ja vam tvrdim da danas sastavite reprezentaciju Euroleague, i da ih posaljete u nekadasnji Split, Zagreb ili Beograd i pustite ih da igraju protiv nekadasnje Yugoplastike (Pop84), Cibone ili Partizana da bi izgubili i to glatko. Ta reprezentacija Euroleague bi verovatno dobila nekadasnju Bosnu u Sarajevu Sibenku u Sibeniku, ili Slobodu u Tuzli, ali bi svakako morali da se dobro oznoje. Dobili bi i upaljace i flase po glavi da dobro zapamte gde su dosli. Pazite Crvena Zvezda je zaista bila prvak Evrope u fudbalu i tu nema sta da se prica, treba samo da se skine kapa i da se pamti i prepricava naslednicima. Ni “nasa” fudbalska liga uopste nije bila losa, ali ja pisem o nivoima. Crvena Zvezda je jednom bila prvak Evrope, a “nasi” u basketu SEDAM puta. U desetogodisnjem periodu od 1984-te do 1995-te “nasi “ su SEST puta bili prvaci Evrope, CETIRI GODINE UZASTOPNO, Cak i danas kada kazes “nasi” kosarkasi, “nasi” treneri, “nase” sudije, to u svetu zvuci kao kad kazes skotski wisky, nemacki automobili, italijanska pizza, engleska Premier Liga, holandsko pivo. Danasnji nivo, kvalitet basketa na “nasim” prostorima danas, je nekoliko nivoa nizi od nivoa u zajednickoj drzavi. Sve je na znatno nizem nivou, i organizacija, i sistem takmicenja, i rad sa mladima, ali je i dalje na pristojnom nivou, a u odnosu na fudbal su druga dimenzija. Euroleague je dala ipak jedno mesto Aba Ligi, i to veoma tesko. Dala je i to nevoljno, ali je ipak dala. Jedno bedno mesto, ali i takvo bedno je ipak gest postovanja nivou basketa na ”nasim “ prostorima. Nadam se da ce vecina clanova foruma uspeti da prezivi naredne dve godine, i da se licno uverite koliko ce mesta “nasi” u fudbalu dobiti u buducoj zatvorenoj Ligi Prvaka. Dakle, slava “nasim” ljudima i “nasim” zemljama u basketu, najlepsoj kolektivnoj igri na svetu. Slava “nasim” kosarkasima, trenerima, sudijama, ljudima u i oko basketa odakle god da dolaze. “Nasim” zemljama zelim da kosarka postane obavezan predmet u svim skoletinama, a ABA ligi zelim i treci zajednicki rang i to sto pre. “Nasem” fudbalu zelim da se sto pre ugasi, stadioni sto pre preoru traktorima, a ljudima u i oko fudbala prosirenje zatvora i ludnica. Olimpia Armani Milano vs Buducnost Podgorica 1 Euroleague Kosarka u Milanu, i Podgorici, je bas sve ono o cemu sam pisao gore. Od kada je Crna Gora postala samostalna zemlja, kosarka je uvek imala bitan status. Prvi razlog je sto je predsednik te drzave zaista ljubitelj basketa, ali ipak je Crna Gora “nas” prostor, a to znaci da se igrala i igra dobra kosarka. Buducnost nikada u svojoj istoriji nije osvojila ABA Ligu i vec 17 godina nije igrala Euroleague, a ovaj format bi bez osvajanja ABA lige mogla samo da sanja. Prosle sezone je to ucinila i to tek nakon sto je dovela Aleksandra Dzikica za trenera. Ovde cu da se zaustavim i udaljim od teme. Dzikic je prototip onoga sto se zove “nas” trener. Jedan i jedini, toliko specifican, prava slika i prilika “naseg” coveka, a pogotovo slika i prilika “naseg” basketa. Poceo od dna, najpre sa mladjim kategorijama beogradskog Partizana, te drugog beogradskog kluba Beovuka, i to skoro pa deset godina, uvek sa mladjim kategorijama. Posle toga je sest godina bio pomocni trener, opet u Partizanu. Jos tada sa tek 27 godina, je bio bolji trener od svih kojima je bio pomocnik, Vujosevicu, Rusou i Trajkovicu. Vec tada je bio slika i prilika “naseg” pogleda na basket. 24 casa drogiranja basketom, ceo zivot je samo basket, basket i samo basket. Nema privatnog zivota, nema izlazenja, nema provoda, nema nista osim basketa. Vec tada je perfektno govorio engleski da bi mogao da cita strucnu literaturu iz USA. Jos tada je odlazio preko bare da se usavrsava i uci kosarku. Nije imao ni trideset godina, a vec se smatrao jednim od najobrazovanijih trenera, i svakako jednim od najboljih poznavaoca NBA. Jos kao pomocnik u Partizanu, je radio kao crnac, radio individualno sa igracima, pripremao utakmice, vrsio scauting, analizirao protvinika, sve sam i po ceo dan. Cak i nocu nije spavao, vec je kao jedan od najboljih poznavaoca NBA kosarke na ovim prostorima, bio strucni konsultant po beogradskim televizijama, u periodu kada su prenosi NBA utakmica pravili svoje prve korake i kada je te prenose gledalo pola Balkana. To je bio Aleksandar Dzikic, dvadesetak sati dnevno kosarke, i par sati spavanja. Zato nije ni cudo sto je sa 34 godine dobio poziv Minnesote Timberwolvesa da bude asistent, i to kao prvi neamericki trener bez prethodnog iskustva u USA. Pazite, do tada nigde nije ni radio kao samostalni trener, a pozvala ga NBA ekipa. Nakon dve godine rada u NBA, odlucio je da se vrati u Evropu kao samostalni trener. Vodio je Union Olimpiju (osvojio prvenstvo i kup), Krku (osvojio dva puta prvenstvo, dva puta nacionalni Kup, i kao najveca senzacija osvojio tadasnji Eurochallenge Cup) Vodio je i Lietvos Ritas (trece mesto Eurocup), reprezentaciju Makedonije, Partizan i Buducnost. E tu dolazimo do Buducnosti. Buducnost ga je dovela sestog meseca 2017 u trenutku kada je Zvezda bila najbolji tim na Balkanu, stabilni euroligas i trostruki uzastopni prvak ABA lige. Buducnost je imala zaista dobar tim, ali sigurno za dve klase slabiji od Zvezde. Sa Dzikicem je Buducnost PRVI PUT U ISTORIJI osvojila ABA ligu i posle 17 godina se vratila u Euroleague. Ja sam siguran da celnici Buducnosti ni danas nisu shvatili kakav je uspeh napravio Dzikic, a proslo je vise od godinu dana. Izbacili duplo jacu Zvezdu, cetiri puta je dobili u sezoni, a dovukli su se i do cetvrtfinala Eurocupa. Uspeh Buducnosti je klasican, skolski primer rukopisa jednog trenera. Finalna serija prosle godine je sigurno najbolja finalna serija otkako se igra ABA Liga. Umalo da zaboravim, Buducnost do prosle sezone nikada u svojoj istoriji nije isla dalje od polufinala ABA lige. Koliki je uspeh napravio Dzikic govori i podatak da nakon osvojene titule ABA lige, Buducnost nekoliko meseci nije imala potvrdu da ce igrati Euroleague jer nije ispunjavala barem polovinu zahteva. I kao sto to kod nas vec biva, “na vrat, na nos” cela drzava Crna Gora je morala da se upristoji da bi bila deo Evrope. Pocelo je sa aerodromima, preko hotela, dvorana, da bi se zavrsilo sa upumpavanjem para u klub. Za trenutak da se vratim na prosla vremena o kojima sam gore pisao. U stara vremena, klubove su vodili ljudi koji su razumeli ovu prelepu igru. Zato su i treneri po vise godina ostajali u klubovima, najcesce i po desetak. Nikome nije padalo na pamet da menja jednog Mirka Novosela, Ranka Zeravicu, Bozidara Maljkovica, Dusana Ivkovica, Zeljka Obradovica, Duska Vujosevica...pa cak i ako su u jednom periodu imali lose rezultate. Danas glavni Boss u Buducnosti je piljar, covek koji je pre rada u kosarci prodavao voce na nekoj trznici. Sta da ocekujete od takvog coveka, nego isto ono o cemu sam pisao kada sam pljuvao po Crvenoj Zvezdi u fudbalu. Bokan kao i oni nesretnici u Zvezdi, zaista misli da je Buducnosti mesto u Euroleague, i to dozivotno. I ne samo sto misli, on je ubedjen u to. Juce nisu imali ni aerodrom, a ni dvoranu koja ispunjava evropske kriterijume, a godinu dana kasnije nije zadovoljan trenerom ako izgubi utakmicu u Euroleague. Buducnost ove sezone zaista igra promenjivo. Nema stalnost, igraju veoma promenjivo, nestalno, od sjaja do ocaja. Vec tri puta ove sezone su izgubili od Crvene Zvezde, gubili su od Cibone, najgore ekipe Euroleague Darussafake, raspalog Maccabija, 45 RAZLIKE ih je razvalio Real Madrid, a posebno su sramno igrali protiv Krke, najgore ekipe ABA lige Ko razume kosarku, njemu je sve to prirodno. Do juce su igrali sa cobanima po Crnoj Gori, a danas igraju Euroleague. Nakrcali su se novim i skupim igracima, igraju po dve – tri utakmice nedeljno, nemaju uopste vremena za treninge, vise su po aerodromima nego u dvorani. I umesto da se posloze, naoruzaju strpljenjem, zadrze mir i poverenje u klub, igrace, a pogotovo trenera, oni odluce da ga menjaju, eeejjjj. Pazite ovo, Buducnost je u Euroleague dobila Barcelonu, CSKA i Baskoniju, sto ipak govori da tu ima kvaliteta i da treba strpljenja i mira unutar kluba. Da sam ja predsednik kluba, moj prvi potez bi bio da Dzikica blindiram nekim dozivotnim ugovorom, i da ukoliko se desi da ga neko drugi zeli, morao bi da isplati pravo bogatstvo. Ja sam smenu Dzikica doziveo kao najjaci zemljotres u istoriji i to u mom gradu. Nije mi toliko bilo zao, koliko je neshvatljivo da ja kao obicni kladionicar bolje razumem kakvo su oni imali blago u svojim redovima, nego ljudi kojima je to posao. I kada pomislite da je na Balkanu najgore stanje, znajte da uvek moze i gore. Pametne glavice u Buducnosti su smislile da je bolje resenje od Dzikica Jasmin Repesa.!??!?! Sta mislim o Repesi ovoga puta necu napisati, samo iz postovanja prema svemu onome sto sam gore napisao kada je “nasa” kosarka u pitanju. Da napisem nesto i o Olimpiji Milano. Olimpija Milano je najbolji primer kako funkcionise svet bogatih. Od kada postoji ovaj format Euroleague, a to je vec 11 godina, Olimpija Milano NIKADA NIJE BILA BOLJE PLASIRANA OD POSLEDNJA TRI MESTA U LIGI. Znaci, jos nijednom nisu uspeli da se dovuku barem do osam najboljih u Evropi, pa da igraju barem razigravanje. U ovakvom formatu Eurolegue, nema ispadanja, timovi koji igraju ligu dobijaju ugovore putem licenci, a posto Olimpija Milano ima budzet preko 20 miliona eu, oni su zagarantovani ucesnici. Sponzor Olimpije je cuvena kuca Armani, a prvi covek Giorgio Armani, pravi zaljubljenik u kosarku, pa nije ni cudo sto su medju prvima dobili licencu. Uopste nije ni vazno sto trenutno ima barem dvadeset klubova u Evropi sa boljim timom, vazno je da tako funkcionise bogati svet. Tvrdim da trenutno cak i Crvena Zvezda ima bolji tim od Olimpije, a Buducnost barem ravnopravan. Inace, ako ima onih koji ne znaju, Repesa je nekoliko sezona bio trener Olimpije, i to u periodu kada se Olimpija u Euroleague nije mrdnula sa poslednjeg, odnosno pretposlednjeg mesta. Igra Olimpije pod Repesom je bila kao u najboljim danima Arsenala pod francuzem. Jurnjava po terenu, promaja u odbrani, opste rasulo, publika uopste nije dolazila, a kada je i dolazila, dolazila je da zvizdi, igrace boli quraz za sve. Kada bi se desilo da na utakmici ne prime 100 poena, na tribinama je bilo slavlje, a igrace su ispracali ovacijama. Anarhija koju sam video samo jos u Arsenalu. Repesa je imao veoma cvrst ugovor u to vreme, i iako su ga smenjivali svaki dan, nisu ga najurili u toku sezone, jer bi u tom slucaju trebalo da ga isplate, cini mi se 1000.000 eu. Pre neke sezone ih je preuzeo Pianigiani, solidan trener, recimo srednjeg evropskog nivoa, i malo ih poslozio. Od kada igraju Euroleague, OVE SEZONE SU PRVI PUT u igri za ulazak u prvih osam, trenutno su deveti sa istim brojem bodova kao i osmi Zalgiris. Ove sezone igraju prvi put solidno, ekipe koje treba da dobiju, srednji i donji dom, i dobijaju. Izgubili su kod kuce od Real Madrida i CSKA, a u gostima od Fenerbahcea, ali su u gostima dobili Panathinaikos, Darussafaku, Olympiacos, Buducnost. Da ne bude zabune, Olimpia Milano je ubedljivo najjaca i najbogatija ekipa u Italiji, vec godinama su neprikosnoveni, cak je i Repesa sa njima uspeo da uzme titulu, ali za Evropu su uvek bili, a i sada su donji dom. Rezon da se kladim na Olimpiju. Prvi i jedini razlog je novi trener. Smena Dzikica Repesom je gora i nelogicnija cak i od smene Mourihna Solskjaerom. Buducnost ima solidne igrace, imaju i relativno popunjenu klupu, sto se kaze, imaju sirinu, i da je drugacija, obrnuta situacija, da Repesa vodi Olimpiju, a Dzikic Buducnost, igrao bih sve pare na Buducnost sa handicapom. Ovako kecina kao vrata. Ovi u Buducnosti uopste nisu svesni sta ih ceka sa Repesom, pre svega u Evropi. Mogucnost da propadnem: sa jedne strane, moguci rizik je reakcija igraca na novog trenera, sto je uobicajena stvar, ali se ne bojim previse. Osim toga, hrabri me sto je utakmica za Olimpiju veoma bitna jer juri poslednje mesto za doigravanje, i sto mora da pobedjuje ekipe iz donjeg doma. Ako skupim hrabrosti, moguce je i da odigram preko handicapa, mada je bezobrazno veliki ( +9) i to svakako nikome ne preporucujem.

4 žuta već u prvom poluvremenu Lijepo otvaramo godinu a nek nam i cijela bude ovakva

Nadodao bih samo da uz sve ovo što je goksim rekao sjajna oklada mi se čini liverpool preko 1.5 ofsajda, city će sigurno držati inicijativu a salah i mane upadaju u ofsajde čak i protiv bunker ekipa a kamoli protiv citya kojem će obrana biti na 40 metara od gola kad imaju loptu. Kvota je 1.50

Engleze cesto odigram tek u 70. minuti, kad granica bude samo na plus minus jednom kartonu kao u jucer: